• Izmena maturskog/prijemnog ispita za upis u srednju školu
    Prednosti ovakve izmene: deca moraju u osnovnoj školi da savladaju gramatiku srpskog (kako se u gimnazijama ovo gradivo ne ponavlja), ali i da imaju dobre osnove iz matematike za dalje školovanje. Gradivo ostalih predmeta može da se lakše nadoknadi u daljem školovanju, a roditelji će moći da uštede dosta na budžetu i za pripremne nastave! Autor: Mirjana Živanović Opačić
    5 od 100 Potpisa
    Autor Peticije Građana Picture
  • Pomoć osobama sa invaliditetom, obolelima od multiplaskleroze, parkinsonova.
    Većina ljudi veruje samo ono što vide očima “na prvu loptu” a ne vide da tebi se mišići grče i boli te sve dok šetaš uz osmeh. Pritom dosta terapija koje su nam potrebne drzava finansira, lekove isto tako ne finansira. Samo pakovanje osnovnih vitamina kojoj jednoj osobi sa Multipla sklerozom kostaju mesecno od 8.000 dinara. Autor - Jelena Močević
    849 od 1.000 Potpisa
    Autor Peticije Građana Picture
  • Naše lipe, naš Novi Sad!
    Novi Sad je bio grad sa jednom od najvećih populacije lipe, Tilia sp, u Evropi. Tokom bespravne gradnje, bez konkretnih rešenja i mišljenja stručnjaka, grad je doživeo da se drvo koje je praktično simbol grada i utočište za mnoge vrste životinja koje praktično žive pored ljudi, vode se u svom opstanku za biomasu drveta i pored ljudi i njihovih života. Praktično, za građane one znače, pored čistog vazduha i kontrolore mikroklime u gustim urbanim sredinama, što znači da temperature manje osciliraju, veoma bitno za zdravlje građana. Na terenu situacija je toliko izmakla kontroli da se zelene oblasti u gradu svode na minimum standarda urbanog zelenila u Evropi. To znači da trenutno prestonica kulture Evrope zelenilo svedeno na milost gradnje bez politike i inspekcijskog nadzora i time otvara prostor mahinacijama, korupciji i ostalim zloupotrebama koje krše zakone. Fokus je na lipi kao najbrojnija vrsta, međutim i ostalo od biljnog sveta je ugroženo. Stavljanje pod zaštitu zelenih površina Novog Sada i održivo upravljanje njima stavlja akcenat na sam kvalitet života građana i zaustavlja problematiku nelegalne gradnje. Stoga peticija targetira sve uzraste i socijalne grupe. Tražim da se prostorni plan grada radi u saradnji sa stručnjacima i građanima kako bi se problem rešio. Tražim da se dozvole za gradnju izdaju uz prethodni dogovor i konsultacije za Zavodom za zaštitu prirode i životne sredine. Samim tim bi stali na put pustošenju grada i mahinacijama individua u upravi grada. Trenutno gde se stvara najveći broj problema je i ukaz o Novom Sadu na vodi koji ugrožava obalu Dunava i živi svet oko nje pa je samim tim i logičan izbor teme. Autor - Vladimir Kolarić
    339 od 400 Potpisa
    Autor Peticije Građana Picture
  • Stop uništavanju Vlasinskog jezera!
    Ovo je vrlo važno zbog toga što Vlasinsko jezero ima 165.000.000 m³ vode prve kategorije i kao takvo je, ne samo najveći rezervoar čiste vode u Srbiji, već i šire. Ne želimo mi da rudnik prestane sa radom, već peticijom želimo da nateramo vlasnike rudnika da ispoštuju zakon i naprave taložnicu i postave filtere po propisima. Zbog toga je peticija i adresirana na ova 2 Ministarstva, koji to mogu sa promene jednim Rešenjem (ili Nalogom) Problem utiče na širu zajednicu i na biodiverzitet na ogromnom području. Autor - Dušan Milenković
    3.544 od 4.000 Potpisa
    Autor Peticije Građana Picture
  • Stop investitorskom urbanizmu u Srbiji
    Investitorski urbanizam je način vođenja urbanističke politike tako da se zadovolje interesi investitora, a na štetu javnog interesa i stvarnih potreba građana. Na primer, većina gradova u Srbiji po svojoj strukturi i položaju imaju mogućnost da se razvijaju u širinu, tj. na novim prostorima gde je moguće izgraditi i adekvatnu infrastrukturu kao i odgovarajuće i neophodne prateće sadržaje neophodne za kvalitetan život u urbanom prostoru. Međutim, u poslednjih nekoliko godina primetna je invazija na već zaokružene urbane celine, ali i potpuna promena koncepta stanovanja gde pojedinačne stambene objekte, zamenjuju višespratne zgrade za kolektivno stanovanje, čime se značajno povećava gustina naseljenosti, ali često i urušava kvalitet stanovanja u gradskom prostoru. Većina naših gradova raste, ali se ne razvija adekvatno, već upravo suprotno, postaju mesta u kojima se sve nekvalitetnije živi, naročito kada se ima u vidu da su klimatske promene koje ozbiljno pogađaju celu planetu, najizraženije upravo u gusto naseljenim gradskim sredinama. Posledica ovakvih promena i naglog, a često nedovoljno dobro planiranog rasta, su nedovoljna i neodgovarajuća infrastruktura za novonastale objekte i predviđen broj stanara u njima, počev od osnovnih komunalnih instalacija, poput vodovoda, grejanja, kanalizacije, pa do nedostatka javnih zelenih površina, parking prostora, vrtića, i sl. Investitorski urbanizam veoma snažno udara na javni prostor, pa tako umesto više prostora za boravak i kretanje ljudi, dobijamo sve uže trotoare ili čak ostajemo bez njih pa takav javni prostor zauzimaju parking mesta koja se prodaju dok se pešaci bukvalno izbacuju na kolovoz. Umesto drveća i parkova dobijamo saksije na banderama ili improvizovano zelenilo u betonskim žardinjerama, koje ni približno ne može da vrši svoju neophodnu funkciju. Kada su zelene površine u pitanju, tu investitorski urbanizam takođe nastupa kao komercijalizator svake zelene površine koja zapravo predstavlja pluća grada i ima osnovnu funkciju prečišćavanja vazduha, smanjenja temperature, i generalno uticaja na psihofizičko stanje stanovnika urbanih sredina, pa se tako vrlo često u parkovima planira izgradnja višespratnica i kafanskih objekata sa pratećim sadržaija. A umesto da budu usklađena sa prirodom i zelenim okruženjem, prave se veštačka i uglavnom skučena dečja igrališta. Posebna priča u celom ovom konceptu su objekti isključivo komercijalne namene, a pre svih razni tržni centri, restorani, benzinske pumpe, perionice, i sl. za čiju izgradnju se obično građani ništa ne pitaju, a često im se i nasilno nameću, u netransparentnim postupcima donošenja odluka bez stvarnog učešća šire zajednice i stručne javnosti. Naravno misli se na stručnu javnost koja nije regrutovana iz redova političkih vladajućih struktura. U skladu sa takvom urbanističkom politikom, posmatrač sa strane bi zaključio da građani isključivo žele tržne centre, restorane, benzinske pumpe, a da im uopšte nisu potrebna igrališta za decu, zelene površine, vrtići, kulturno zabavne ustanove i prostori, što je naravno potpuno u suprotnosti sa realnošću i stvarnim potrebama građana. Da bi građani lakše mogli da prate i učestvuju u realizaciji planova urbanističke politike neophodno je da se vrši pritisak na donosioce odluka, da se izmeni postojeća regulativa, a naročito u delu koji se odnosi na adekvatno učešće javnosti u donošenju odluka. Obzirom na brojne mahinacije u tom segmentu treba insistirati na uvođenju prekršajne ili krivične odgovornosti za loše urbanističko planiranje i potvrdu planova na štetu javnog interesa. Dok se sve to ne izmeni, neophodno je da stalno pratimo šta se dešava u našem okruženju, da insistiramo na standardima urbanog života koji su već ranije dostignuti, ne dozvoljavajući da se oni urušavaju u interesu investitora, a na štetu građana i javnog interesa. Takođe, moramo se u svom postojećem okruženju i korišćenjem svih raspoloživih dozvoljenih sredstava boriti za zaštitu kvaliteta urbanog života, počev od stambene zajednice u svakoj zgradi/ulici, preko mesne zajednice (danas skoro potpuno skrajnute i degradirane institucije direktnog angažovanja i uticaja građana na lokalnu komunalnu i urbanističku politiku), do širih građanskih inicijativa koje će svojim delovanjem primorati javne službenike da svoj posao obavljaju u korist javnosti, a ne u korist uskog kruga investitora. Autor peticije: Zeleni ustanak, Leskovac
    507 od 600 Potpisa
    Autor Peticije Građana Picture
  • Donorstvo je herojstvo
    Više od 2000 ljudi je na listi čekanja za transplantaciju organa. Broj urađenih transplantacija je iz godine u godinu sve manji, a lista čekanja sve duža, neki pacijenti nažalost ni ne dočekaju svoju priliku za novi život. Da se može drugačije svedoči primer susedne Hrvatske gde je 2021. godini izvršeno 268 transplantacija, a u Srbiji do oktobra svega 5. Ovo pišem i iz ličnog iskustva - imam 34 godine, više od godinu dana 3 puta nedeljno idem na dijalizu, iščekujući svakodnevno poziv koji bi promenio moj i život moje četvorogodišnje ćerke Petre. Život sa jednim bubregom, na višečasovnim dijalizama nije lak, ali teže od toga je svakodnevna neizvesnost i iščekivanje spasa, za koji nismo sigurni da će doći. U želji da podignem svest o najhumanije činu koje donorstvo organa podrazumeva snimila sam i video: https://www.youtube.com/watch?v=b_tW1Owzs9M ali bez podrške svih vas koji će pomoći da nas sistem čuje i uvaži zahteve ova priča se ne može pomeriti sa mrtve tačke. Ivana Jović
    11.419 od 15.000 Potpisa
    Autor Peticije Građana Picture
  • Istina o zagađenju
    Prema podacima iz 2016 (Svetska zdravstvena organizacija), uzrok smrti 11.500 umrlih u Republici Srbiji povezan je sa zagađenjem vazduha. Gradovi u Srbiji su prethodnih godina jedni od najzagađenijih gradova u svetu. Ovo je pitanje koje kao društvo bez obzira na bilo kakve razlike moramo krenuti da rešavamo. Da bismo ovo pitanje mogli da rešavamo prvo moramo svi biti informisani o njemu. Kreni - Promeni
    21.762 od 25.000 Potpisa
    Autor Kreni- Promeni Picture
  • Nelegalna gradnja Vakuf - Prijepolje
    Mi smo građanke i građani naselja Vakuf u Prijepolju koji od februara 2021.godine pokušavaju da se izbore protiv nehumane gradnje. Živimo u mirnom delu grada, u tipskom naselju sa porodičnim kućama. Ulice su uske i bez trotoara. Nema adekvatnog parking prostora. Elektromreža i kanalizacioni sistem su već preopterećeni. Problem je nastao kada je investitor kupio jednu kuću, na parceli od 2,64 ara. Agonija počinje kada saznajemo da investitor tu planira da izgradi poslovno-stambeni objekat, površine 690,3m2, bez adekvatnih lokacijskih uslova. Na pomenutoj parceli nije bilo vidnih oznaka da je u toku rušenje objekta, nije bilo table sa podacima, rušenje objekta nije bilo adekvatno obezbeđeno. Stanari se organizuju i počinju redovna dežurstva kako do izgradnje ne bi došlo. Bake iz ulice stupaju u štrajk glađu. Urušavaju se ograde okolnih kuća. Investitor stanarima počinje da upućuje pretnje, a dolazi i do fizičkih nasrtaja. Parkira kamion za istovar materijala nasred ulice i ostavlja ga da blokira saobraćajnicu tri nedelje. Posežemo za dostupnim pravnim sredstvima i uspevamo da dobijemo dokument kojim Ministarstvo građevinarstva poništava izdatu dozvolu (4.10.2021) jer linijske komšije nisu dale saglasnost. Postupak je vraćen našoj opštini. Nažalost, pod velikim pritiscima načelnica za urbanizam Vesna Novosel ponovo potpisuje istu dozvolu za gradnju 10.12.2021. i ostavlja je na snazi. Mi ćemo nadalje iskoristiti sva pravna sredstva, ali strepimo da će se gradnja nastaviti pre pravosnažnog rešenja. Mi nismo protiv gradnje. Mi tražimo da sve bude legalno i u skladu sa urbanističkim propisima našeg grada. Ne želimo da živimo u strahu, pored neobezbeđenog gradilišta, sa značajno smanjenim kvalitetom uslova života u jednom mirnom, porodičnom naselju. Naše mesto je malo i našu priču je teško čuti. Pomozite nam da se izborimo za bolje sutra naših sugrađana.
    931 od 1.000 Potpisa
    Autor Peticije Građana Picture
  • Nećemo rudnik zlata!
    U opštinama Žagubica i Majdanpek planira se otvaranje rudnika zlata Potaj čuka – Tisnica, koji bi radio sedam godina. Taj kraj je retka oaza zelenila i netaknute prirode u Srbiji. Tamo sa ljudima žive suri orao, medved, ris, vuk, evropski jelen, divokoza, potočna pastrmka, potočna paklara koja je danas toliko retka da je stavljena na crvenu listu akutno ugroženih vrsta, rečni rak i druge ugrožene životinjske vrste. Planira se rudarenje iz površinskog kopa. Drobljenje i mlevenje rude bi zasipalo okolinu prašinom. Luženje natrijum-cijanidom (NaCN) bi zagadilo vode. Cijanidi su žestoki otrovi. Nekim cijanidima su masovno ubijani logoraši u gasnim komorama. Štetno rudarenje iznad Homoljske kotline bi ugrozilo slivove reka Mlave i Peka i pogoršalo efekte klimatskih promena, koje nas već pogađaju. Učestale suše i bujične poplave bi raznele otrove po okolnoj prirodi. Cijanidno luženje je veoma opasno za životnu sredinu i za sve što živi oko rudnika. Cijanidi prodiru u organizme sa vazduhom, vodom i hranom; ulaze kroz sistem za varenje i oči. Jedna čajna kašičica razblaženog (2%) vodenog rastvora NaCN ubija čoveka. Daleko razblaženiji rastvori NaCN ugrožavaju i ubijaju životinje. Mikrogrami cijanida u litru vode (odnos 1 : 1.000.000.000), ubijaju ribe i druge žitelje voda. Miligrami cijanida u litru vode (odnos 1 : 1.000.000), ubijaju ptice i sisare. Otrov ne haje za državne granice. Cijanidna jalovina koja se izlila u Rumuniji 30. januara 2000. godine je kroz Ukrajinu i Mađarsku rekom Tisom dospela u Srbiju, ubila hiljade tona ribe i učinila vodu nepitkom i nepovoljnom za sav vodeni svet u velikom delu sliva Tise. O toj havariji izvestio je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu na http://www.unep.ch/roe/baiamare.htm. Evropski parlament je svojom rezolucijom usvojenom ogromnom većinom 05.maja 2010.godine o Generalnoj zabrani upotrebe cijanida u rudarskim tehnologijama u Evropskoj uniji pozvao Evropsku komisiju i države članice da ugledajući se na Češku, Mađarsku i Nemačku, zabrane upotrebu cijanida u rudarstvu. Cijanidi se dugo zadržavaju u biljkama, ribama i životnoj sredini uopšte, pa trajno zagađuju lanac ljudske ishrane. I zatvoren rudnik bi dugo izazivao štetu. Rude u jugoistočnoj Srbiji sadrže mnogo arsena, olova, kadmijuma i drugih toksičnih elemenata. Oni bi ostali u jalovini – otpadu posle ekstrakcije zlata. Cijanidi bi lužili te elemente i nosili ih iz jalovišta u površinske i podzemne vode, koje su povezane. Zbog takvih naknadnih procesa Borska reka je već više od jednog veka mrtva i ostaće mrtva vekovima, možda milenijumima. Dugotrajno luženje toksičnih supstanci iz jalovišta bi ugrožavalo slivove reka Mlave i Peka. Iskustva iz sveta pokazuju da su savremene mere zaštite i rekultivacije nemoćne; po zatvaranju rudnika, jalovišta zagađuju okolinu vekovima. U slučaju akcidenta ispuštanja kiselina iz jalovine u okolne vode, površinske i podzemne koncetracija cijanidnih soli se ne bi mogla razblažiti sigurno bar do uliva Mlave i Peka u Dunav. U ovom slučaju pored teritorije opština Žagubica i Majdanpek , zagađenju bi bile izložene i ostale opštine u slivu Mlave i Peka a to su Petrovac, Malo Crniće, Požarevac, Kučevo, Veliko Gradište, Golubac. Imajući u vidu da navedeno područje ima više nego ozbiljne potencijale kao i tradiciju u bavljenju poljoprivredom (samo područje Žagubice ne tako davno je imalo 77000 ovaca, 6.827 goveda, 7.217 svinja), prerađivačkom industrijom u oblasti poljoprivrede, drvnom industrijom i turizmom gledano dugoročno ne postoji realno ekonomsko opravdanje za otvaranje rudnika na ovom području i najstrašnije devastiranje prirode uopšte, koje će imati vekovne posledice na celokupni biodiverzitet a samim tim i na čoveka. Planirani rudnik bi najviše ugrozio više naselja u opštini Žagubica koja su u slivu reke Mlave, Jasikovo i Lekovo u opštini Majdanpek, kao i naselja u slivu reke Pek. Molimo nadležne ustanove da postupe po ovom upozorenju stručnjaka i zahtevu građana. Dr Nenad M. Kostić redovni profesor, Dr Bogdan Šolaja redovni profesor, Akademik Dr Vladimir Stevanović redovni profesor, Dr Dragana Đorđević naučni savetnik, Dr Ljiljana Tomović redovni profesor, Dr Uroš Anđelković viši naučni saradnik, Aleksandar Grujić advokat Ekološki pokreti i udruženja građana koja podržavaju peticiju: Pokret Jasno i Glasno- Požarevac Eko udruženje Prijatelji Čačalice MLAVA Odbrana reke Mlave Sačuvajmo Homolje- Žagubica Gaia Pek – Majdanpek Borani se pitaju – Bor Odbranimo reku Timok- Zaječar Odbranimo Zlotsku reku
    14.257 od 15.000 Potpisa
    Autor Peticije Građana Picture
  • Referendum po meri građana
    Jedina dobra strana budućeg zakona je produžavanje roka na 90 dana za skupljanje potpisa kada građani sami žele da predlože neki propis poput zakona (narodna inicijativa). Uvođenjem takse na overu potpisa, međutim, jasno je da se nezavisne građanske inicijative žele onemogućiti da ostvaruju Ustavom garantovanu građansku suverenost. Time se ovo građansko pravo otima od naroda i rezerviše za političke stranke i bogate grupacije. Primera radi, ukoliko neko želi da organizuje predlaganje zakona potrebno je da ima za overu potpisa preko milion i dvesta hiljada dinara. Iako ovo rešenje postoji u uporednim sistemima, ono je imajući u vidu socijalni kontekst Srbije usmereno na onemogućavanje učešća građana. Želja vlasti da isključe građane vidljiva je u tome što sada već tri godine ne stavljaju zvaničan predlog zakona o ograničavanju rijaliti programa koji je predložilo preko 42.000 građana. Građanskim inicijativama uskraćeno je pravo da finansiraju kampanju iz javnih izvora (budžeta), dok je to pravo dozvoljeno strankama prema Zakonu o političkim aktivnostima na koji se ovaj nacrt poziva, ali ga nedosledno primenjuje. To primera znači da ovaj Zakon jednako moćno finansijski tretira kompaniju osnovanu od Rio Tinta i običnog građanina koji bi se protivio ekološki štetnom rudarenju. Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi krši u potpunosti vladavinu prava koja podrazumeva da se ovakvi zakoni ne mogu donositi neposredno pre sprovođenja referenduma. Ovaj predlog se donosi neposredno pre nego što se planira raspisivanje referenduma, što je protivno međunarodnim standardima, urađen je bez adekvatne javne rasprave, a dokaz koliko je vlast zanimalo mišljenje građana je činjenica da je u pozivu za javnu raspravu naveden neispravan mejl za dostavljanje primedbi i komentara. Takođe, usvojeni Predlog predviđa da će novi Zakon o referendumu stupiti na snagu sledećeg dana po donošenju i objavljivanju u Službenom glasniku što Ustav Republike Srbije dozvoljava samo u izuzetnim slučajevima. Iako cenzus nije uporedni standard sa njegovim ukidanjem i uz navedena ograničavanja građanskog učešća, političkoj vlasti se suštinski omogućava nametanje bilo koje odluke i rasprodaja zemlje. Ovim predlogom zakona država otima od građana, omogućava referendumska kampanja po meri bogatih i priprema rasprodaja zemlje. Mi tražimo referendum po meri građana! Potpišite peticiju. Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, Građanske inicijative, CEPRIS, Beogradski centar za ljudska prava, Kreni - Promeni, Marina Pavlić, Bojana Selaković, Kristina Urošević, Luka Tripković, Nikola Arsenić i Savo Manojlović.
    75.884 od 100.000 Potpisa
    Autor Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Picture
  • Voda je TVOJE PRAVO a ne luksuz!
    Zakon o komunalnim delatnostima omogućava privatniku da obavlja delatnosti koje zbog urušavanja javnog sektora i kvaliteta rada javnih službi one nisu u stanju da obavljaju. Privatnik ima za cilj samo profit. Privatizacijom komunalnih delatnosti nećemo rešiti probleme koji su i nastali upravo zbog društvenog uređenja gde vladajuće strukture pod pritiskom krupnog kapitala urušavaju javni sektor u korist privatnog koji za cilj ima samo profit, ne opšte dobro. Zakoni koji omogućavaju privatizaciju neće biti nikada stavljeni van snage, izmenjeni dok god o njima odlučuje struktura koja služi krupnom kapitalu i sprovodi privatizaciju. Posledice privatizacije javnih dobara i komunalnih delatnosti dovešće do toga da ćemo svi biti poplavljeni, zagađeni i žedni! Nepovredivost privatne svojine omogućava privatniku da donosi odluke bez ikakvog polaganja računa narodu. Bićeš žedan, zagađen i poplavljen ukoliko ne staneš na put privatizaciji javnih dobara i komunalnih delatnosti. Zrenjanin je zbog javno-privatnog partnerstva već 17 godina žedan. Javni novac svih poreznika prebacivan je kako bi privatnik omogućio rad fabrike. Novac je potrošen, fabrika ne radi, narod je žedan. Ovakav scenario vidimo svaki put kada se novac građana sliva u privatne džepove sve po zakonu koje su donele vladajuće strukture u poslednjih 20 godina. Ukoliko se to ne desi, svi mi ćemo deliti sudbinu Zrenjanina
    12.096 od 15.000 Potpisa
    Autor Peticije Građana Picture
  • Stop privatizaciji Instituta "Jaroslav Černi"
    ZAŠTO NE PRIVATIZACIJA? Institut “Jaroslav Černi” je najstručniji institut u oblasti upravljanja vodama u Srbiji, koji svojim naučnim analizama i stručnim rešenjima treba da garantuje odgovorno upravljanje vodama na teritoriji cele Srbije. Prodajom bi se stručno znanje direktno stavilo u funkciju privatnog interesa, čime se ugrožava pravo svih nas na pitku, zdravu vodu i životnu sredinu. Privatizacija “Jaroslava Černog” direktno je suprotna ciljevima Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. u kojoj se upozorava da naša zemlja nema dovoljno stručnog i naučnog kadra za obavljanje poslova upravljanja vodama i da državni instituti, od kojih se posebno izdvaja “Jaroslav Černi”, treba da dobiju veća ovlašćenja (odeljak 6.1. Strategije). Nema nikakvog javnog interesa u tome da privatniku plaćamo usluge koje su naša javna preduzeća do sada povoljno dobijala od instituta u državnom vlasništvu. Osim toga, privatizacijom se ovaj izuzetno važan naučni institut potpuno nepotrebno izlaže riziku od propadanja i promene delatnosti. Privatizacija bi se odrazila na kvalitet, cenu i dostupnost pitke vode za sve građane. ZNAČAJ I ULOGA INSTITUTA Institut “Jaroslav Černi” obavlja delatnost od opšteg interesa u domenu uređenja vodotoka i zaštite od voda, korišćenja vodnih resursa i zaštite voda od zagađivanja (Zakon o vodama, član 43). Vodoprivredni sistemi u Srbiji obuhvataju 4.000 kilometara zaštitnih nasipa, oko 400 sistema za odvodnjavanje zemljišta na preko dva miliona hektara i više od 60 visokih brana sa akumulacijama, koje su ključni objekti vodosnabdevanja i hidroenergetike u Srbiji. Izgrađen je jedan od najvećih evropskih hidrosistema „Dunav – Tisa – Dunav“ i Hidroenergetski i plovidbeni sistem „Đerdap“. Na rekama je izgrađen najvredniji deo našeg energetskog sistema, koji zadovoljava više od 25% potrošnje električne energije u Srbiji. U svakom od navedenih projekata je učestvovao Institut „Jaroslav Černi“ i danas ima važnu ulogu u održavanju i unapređenju rada ovih vodoprivrednih i energetskih sistema. Najznačajnije aktivnosti Instituta su: • Republička direkcija za vode je od 2010 godine u velikoj meri poverila Institutu izradu Zakona o vodama i podzakonskih akata. • Institut još od sredine 90-tih godina radi plansku dokumentaciju za upravljanje vodama, vodoprivrednu osnovu Srbije i sada Strategiju upravljanja vodama do 2034. godine. Institut ima važnu ulogu u realizaciji usvojene strategije i izradi akcionih planova. • Više od 20 godina, sa Republičkom direkcijom za vode i JVP Srbijavode učestvuje u razvoju Vodoprivrednog (vodnog) informacionog sistema Srbije. • U operativnom planu za odbranu od poplava Institut je zadužen za osmatranje leda i hitne istražne radove i analize, kao i ekspertize i izradu rešenja hitnih sanacionih radova i rešenja unapređenja zaštite od poplava. • Počev od 1978. godine realizuje se multidisciplinarni Program osmatranja i merenja uticaja akumulacija HE „Đerdap“ I i „Đerdap“ II na životnu sredinu. Izveštaji Instituta su osnova za izdavanje vodne dozvole za rad ovog sistema. • U Institutu se već 20 godina razvija Hidro-informacioni sistem (HIS) Drina, koji je tehnički sistem za upravljanje resursima na slivu Drine, HIS Đerdap i HIS Vlasina. Navedene su samo najznačajnije od mnogobrojnih važnih delatnosti na kojima je ovaj institut angažovan i zbog kojih bi bilo izuzetno štetno i opasno da pređe u ruke privatnika. PROBLEMATIČAN POSTUPAK PRIVATIZACIJE Nezakonitost: Članom 57. Zakona o nauci i istraživanjima propisano je da se privatizacija naučnog instituta vrši shodno programu, koji donosi Vlada RS na predlog nadležnog Ministarstva i uz obavezno pribavljeno mišljenje Nacionalnog saveta. Nigde nije javno dostupna informacija o tome da li je Vlada donela program i da li postoje predhodno podneti predlog i mišljenje nadležnih organa. Netransparentnost: čitav postupak je sproveden u potpunosti izvan očiju javnosti. Netransparentno je i šta je predmet prodaje i procene vrednosti: da li su procenom obuhvaćeni zemljište, ljudski kapital, intelektualna svojina, oprema, dokumentacija (od kojih neka sa oznakom državne tajne) i prava koja je Institut „Jaroslav Černi“ sticao i kojima raspolaže kao državni institut? Izuzetno niska početna cena (2,8 miliona evra) ukazuje da vrednost nije adekvatno procenjena. Loše definisani uslovi: U javnom pozivu su kao kvalifikacioni uslovi, navedeni samo finansijski (ekonomski) kriterijumi što je apsolutno neprihvatljivo imajući u vidu značaj i delatnost instituta, koji nikako ne bi smeo da bude privatizovan od strane kupca koji nema nikakvog iskustva i veze sa njegovom delatnošću. ZAKLJUČAK Ima puno jakih razloga protiv privatizacije “Jaroslava Černog” , a nijedan dobar razlog za privatizaciju. Zato tražimo da se smesta obustavi privatizacija instituta “Jaroslav Černi” i da se nađe institucionalno rešenje da ovaj institut bude zaštićen od budućih pokušaja privatizacije. To se može učiniti tako što će institut dobiti status instituta od strateškog interesa (član 58 Zakona o nauci i istraživanjima) ili tako što će dobiti status javne ustanove. Zahtevamo i da država ubuduće ulaže više u ovaj važan institut. Potpisi će biti predati Vladi Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj. Autori: Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA) Inicijativa “Pravo na vodu” Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)
    33.016 od 35.000 Potpisa
    Autor Peticije Građana Picture